У аустријском граду Волфурт одржано је донаторско вече на којем је прикупљено 5.000 евра за изградњу манастирског конака Светог Пророка Јеремије у Рожњу на Мајевици.
Одборник у Скупстини опстине Лопаре Давор Вићић био је представник општине Лопаре на синоћ одржаној донаторској вечери коју су организовали Црквена општина Брегенц, на челу са свештеником Гораном Ерићем, одборник у градској управи Волфурта Јадранко Лешић и предсједник Удружења “Мајевичана” Радислав Ђокић.
Према његовим ријечима, ово је било треће донаторско вече за манастир у Рожњу.
“Општина Лопаре протеклу деценију улаже у обнову манастира Светог Пророка Јеремије у Рожњу, на донаторској вечери прошле године у Лопарама је прикупљено 13.500 КМ, док је на донаторској вечери у организацији Удружења ‘Мајевичана’ у Цириху прикупљено 7.000 швајцарских франака”, навео је Вићић.
Осим одборника Вићића, донаторској вечери у Аустрији присуствовали су свештеници из Обудовца, протојереј-ставрофор Зоран Илић, као и протојереј-ставрофор Зоран Илић који службује у Бољанићу на Озрену, који су иницијатори изградње манастира у Рожњу.
Предсједник грађевинског одбора за изградњу манастира у Рожњу је начелник општине Лопаре Радо Савић, који каже да обнова овог храма на Мајевици има вишеструки значај, јер је село Рожањ страдало у протеклом одбрамебно-отаџбинском рату .
“Могућност да у Рожњу функционише манастир биће утјеха и нада за повратак избјеглог становништва и за обнову порушених кућа и имања”, каже Савић.
Он је додао да се тиме отвара и могућност да мјештани који не обрађују своја имања и немају намјеру да се врате у Рожањ не продају земљу у бесцијење, него да је дарују манастиру.
Манастир Светог Пророка Јеремије грађен је у Средњем вијеку, а градио га је по народном предању краљ Драгутин. Порушен је за вријеме Турака у 16. вијеку. У остацима темеља сачувана је средњевјековна гробница са три скелета монаха.
Обнова ове светиње почела је 2008. године трудом и залагањем свештеника Зорана Р. Илића и Зорана С. Илића.
У Лопарама очекују да би подизање конака значило и стварање услова за живот монаха, као и повратак расељеног српског становништва на ове просторе.
У село Рожањ се од рата није вратио нико од пријератних 125 породица.
У порти манастира је 2015. године подигнута спомен-чесма за 18 страдалих у одбрамбено-отаџбинском рату.
