Поводом успјешно завршеног поступка уписивања у Регистар ознака поријекла и ознака географског поријекла мајевичког сира Зарца у Лопарама је уприличена свечана додјела рјешења о регистрацији.
Начелник општине Лопаре Радо Савић је рекао да је заштићена ознака поријекла производа, који по наведеном рјешењу носи име “Мајевички димљени сир Зарац”, велики успјех Пољопривредне задруге “Зарац”, самих произвођача и Агенције за безбједност хране Босне и Херцеговине.
“Овај мали производ је успио далеко да добаци када је у питању и промоција Лопара, био је на многим трпезама широм Европе, сусједних држава, градова у Босни и Херцеговини и Републици Српској. Сви су одушевљени њиме”, поносно је саопштио Савић новинарима.
Он је додао да је процес заштите производа био дуготрајан, те да у наредном времену фокус треба бити на омасовљењу производње како би што више људи имало користи од производње зарца.
Директор Агенције за безбједност хране БиХ Џемил Хајрић је истакао да “Мајевички димљени сир Зарац” има прилику да постане препознатљив потрошачима у БиХ, а у будућности и шире.
“Законодавним оквиром који је прихваћен у Савјету министара, који је идентичан као у Европској унији, стекли су се услови да традиционални производи у БиХ, који су свима нама познати кроз одређене процедуре добију заштиту”, навео је Хајрић.
Он је рекао да је наведени сир добио ознаку највишег нивоа, да се ради о ознаци заштите поријекла што представља највиши ниво који гарантује да комплетна сировина и сви процеси који се одвијају долазе са зацртаног заштићеног подручја на којем се производ прави, те да је и храна за животиње такође са тог подручја.
Зденка Митровић, која наведeни сир производи преко десет година, каже да је задњих пет година појачан интензитет производње.
“Много нам ово значи, није мала ствар постићи овако нешто у нашој малој средини. Уз помоћ нашег начелника, који је покренуо овај процес,и наше општине ми смо успјели да заштитимо географско поријекло”, истакла је Митровићева.
Она је рекла да зарац није лако напрвити јер његова производња траје од седам до десет дана, те да је он специфичан са “шмеком” мајевичког краја.
