Манастир у Рожњу, селу у федералној општини Сапна у којем данас нико не живи, у присуству великог броја вјерника обиљежио је крсну славу Светог пророка Јеремију, који се прославља 14. маја.
Обиљежавање манастирске славе почело је Светом литургијом, а потом је преломљен славски колач.
У манастиру је данас служен парастос за 18 српских бораца из овог мајевичког села који су погинули у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату.
Манастирска црква у Рожњу, задужбина краља Драгутина, разорена је доласком Османлија на просторе БиХ. За вријеме археолошких истраживања 1981. године у поду порушене цркве пронађена је гробница са посмртним остацима тројице монаха из непознатог периода.
Обнова ове светиње почела је 2008. године трудом и залагањем свештеника Зорана Р. Илића и Зорана С. Илића.
Протојереј-ставрофор Зоран Р. Илић рекао је да су мошти монаха изложене у малом ковчегу у манастиру, а да се испред манастира налази гробница из 1942. године када су усташе брутално убиле 108 српске нејачи, од којих су многи живи запаљени.
“Оно што нису успјеле усташе у Другом свјетском рату довршили су припадници такозване Армије БиХ, тако да данас овдје нико не живи, јер су сви се иселили током одбрамбено-отаџбинског рата”, каже Илић.
Он је објаснио да је манастир данас прославио славу јер је викенд и вјерници могу лакше доћи него у понедјељак, 14. маја.
Протојереј-ставрофор Зоран С. Илић подсјетио је да је овај манастир био “жила куцавица” за мајевички крај, а да је у оквиру њега још у 13. вијеку радила манастирска школа.
Изградњу ове светиње, чији су темељи освјештани 2009. године, помажу општина Лопаре и мјештани који су живјели у Рожњу.
Начелник општине Радо Савић, који је и предсједник грађевинског одбора за изградњу манастира, изразио увјерење да ће манастирски конак, чија је градња почела, бити изграђен у што скорије вријеме.
Он је позвао све људе добре воље да помогну завршетак манастирског комплекса јер ће ту бити духовни центар овог дијела Мајевице.
Савић је напоменуо да у овом селу нико не живи, али се упркос томе овдје данас окупио велики број вјерника што доказује да су српски храмови зборишта српског народа.
