На данашњи дан навршава се 100 година од смрти Вељка Чубриловића.
У Сарајеву 3. фебруара 1915. године објешен је Вељко Чубриловић , који је учествовао у атентату (28.јун 1914. године) на окупатора, аустријског надвојводу Франца Фернинанда.
Тежина окупаторског јарма довели су до спонтаног формирања “Младе Босне” која је била револуционарни покрет студената и ђака, претежно српске националности. Припадници покрета „Млада Босна“ сматрали су Фрању Фердинанда за тиранина. Они су сматрали да је надвојвода Фердинанд, као највиши представник аустроугарске власти, крив што је његова земља, погазивши све међународне норме понашања, насилно извршила анексију Босне и Херцеговине и био одговоран, не само за кршење међународних уговора, него и за гажење најосновнијих људских права, прије свега, права народа на самоопредјељење.
Повод Сарајевском атентату најбоље су објасниле чешке социјалистичке новине Академија у августу 1914: “Наследник престола пао је као жртва безумног режима који, у Босни, одржава више од тридесет година ропство, који јавна места попуњава странцима, даје земаљско богатство да пљачкају безобзирни шпекуланти из Беча и Пеште, који, умјесто школама, испуњава земљу жандармима, касарнама и тамницама и гони православне. Он је пао као жртва безумне политике која, у слијепом шовинизму, води немилостиви рат против Југословена. Творце ове политике требало би извести на суд исто кад и атентаторе”
Вељко Чубриловић је био један од организатора и помагача Гаврилу Принципу, Недељку Чабриновићу, Трифку Грабежу и осталим, да изврше атентат на надвојводу Франца Фердинанда. Такође, са простора Мајевице у организацији сарајевског атентата на престолонасљеника учествовали су Митар и Неђо Керовић и Цвијан Стјепановић из Тобута.
Атентаторима и њиховим водичима, помагачима и знанцима приређен је у Сарајеву у октобру 1914. процес под називом “Принципу и друговима”. На суђење је изведено 25 лица, од којих су осуђени: на смрт вјешањем Вељко Чубриловић, Данило Илић, Мишко Јовановић.
Много боље нису прошли ни остали осуђени на дугогодишње тешке тамнице који су за врло кратко вријеме подлегли у тортурама и катастрофалним условима који су их пратили у Аустроугарским казаматима.
На доживотну робију осуђени су: Јаков Миловић и Митар Керовић. На по 20 година тешке тамнице Гаврило Принцип, Недељко Чабриновић, Трифко Грабеж и Неђо Керовић. На 16 година тешке тамнице Васо Чубриловић. На 13 година тешке тамнице Цвјетко Поповић. На по 10 година тешке тамнице Лазар Ђукић и Иван Крањчевић и на седам година тешке тамнице Цвијан Стјепановић. На робију у трајању од по три године осуђени су Бранко Загорац и Марко Перин.
Многи од осуђених уморени су у тамницама, а врло мало их је преживјело и дочекало слободу. Једино су Васо Чубриловић и Цвијетин Стјепановић, дочекали слободу о којој су сви заједно толико сањали. Вељков брат Васо Чубриловић, професор и академик, који је своје другове младобосанце атентаторе носио у срцу и души све до своје смрти 1990.године.
Вељко Чубриловић провеo je последње дана “на бијелом хлебу”, пишући писма породици и родбини, а Вељко, који је иначе био религиозан човјек, пред извођење на губилиште читао је Библију.
Поводом 1оо година од смрти Вељка Чубриловића, на сарајевском гробљу 3. фебруара 2015. године је одржан помен, а представници општине Лопаре, СПКД „Просвјета“ Лопаре и О. Ш. „Вељко Чубриловић из Прибоја су положили цвијеће на Споменик „Видовданским херојима“ учесницима у Сарајевском атентату .
Вељко Чубриловић је рођен 6. јуна 1886. године, у Босанској Градишки. Школовао се и радио у Новом Саду, Сомбору, Тузли, гдје се оженио Јованком Адамовић.
Брачни пар Чубриловић 1910. године долази у Прибој, гдје је Вељко радио као учитељ и гдје се родила њихова ћерка Нада. Постао је учитељ у Прибоју Мајевичком и 1910. године је основао је Соколско друштво у Прибоју.
На Видовдан 2014. године навршило се 100 година од Сарајевског атентата и почетка Првог свјетског рата, а крајем 2014. године почела је обнова старе школе код цркве у Прибоју, у којој је радио Вељко Чубриловић.
Планирано је да стара школа након обнове – санације служи као поставка музеја везаног за Први свјетски рат, и подсјећање на подвиге које је прије стотину година учинио тадашњи учитељ Вељко Чубриловић са својим пријатељима.
Бригу за обнову овог објекта преузела је општина Лопаре.
Аутор: Мирко Стевић, директор Центра за културу Лопаре
Лопаре, 03. фебруар 2015. године